Данас је у Народном музеју у Лесковцу промовисана публикација „Лесковачки путник – кроз историју Лесковца“, коју је приредио директор лесковачког Народног музеја Небојша Димитријевић. У публикацији су окупљени новински текстови о Лесковцу и Лесковчанима који су у југословенској штампи објављивани у периоду од 1888. до 1941. године.
У име локалне самоуправе, присутнима се обратила заменица градоначелника Лесковца др Лидија Димитријевић. Она је навела да лесковачки Народни музеј још једном потврђује да је најдрагоценији чувар културно-историјског наслеђа Лесковца и да су овакви пројекти доказ да апсолутно заслужује безрезервну подршку Града.
„Кроз мозаик новинских текстова објављених пред крај 19. века, па све до почетка Другог светског рата, добијамо можда и најживљу слику о Лесковцу у доба највећег индустријског и економског узлета. Српски Манчестер, како и уредник у предговору запажа, постао је појам који нас везује за поносну прошлост, али и инспирација која нас гони ка будућим достигнућима. Листајући странице Лесковачког путника, преплавиће нас дух тадашњег, старог Лесковца који хита ка напретку, оживеће људи који су га обележили и којих смо дужни да се сећамо.
Зато је објављивање ове публикације од непроцењивог значаја за Град Лесковац и сваког појединачног становника овог града. Приређивачу, директору Небојши Димитријевићу, дугујемо огромну захвалност што је реализовао ову идеју и даривао нам овакво сведочанство о златном добу Лесковца, из угла тадашње штампе“, закључила је.
О публикацији Лесковачки путник говорио је Небојша Димитријевић, директор Народног музеја и приређивач ове публикације. Он је истакао да се у њој може много тога сазнати о Лесковцу, Лесковччанима, о догађајима и људима. Како је навео, требало му је пет година да прегледа сву штампу, одакле је извукао око 200 чланака о старом Лесковцу, а у ову публикацију увршћено је њих 50.
„Немамо времеплов да се вратимо у то време, па је најбољи начин да читамо лична сведочанства о њему, а новински чланци то јесу, без тумачења историчара. Намера је да читалац изведе сопствени суд о духу тадашњег Лесковца и о људима који су живели у њему“, закључио је.
