У Скупштинској сали Града Лесковца данас је отворен 49. годишњи скуп Српског археолошког друштва, који се после две деценије поново одржава у граду на Ветерници. Током наредних дана археолози, истраживачи, директори музеја и стручњаци из области заштите културног наслеђа боравиће у Лесковцу, где ће, поред учешћа у радном делу скупа и седници Скупштине Српског археолошког друштва, посетити и програме који се реализују у оквиру „Престонице културе Србије 2026“.

Учесницима скупа обратили су се заменица градоначелника Лесковца др Лидија Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац Небојша Димитријевић и председник Српског археолошког друштва др Адам Н. Црнобрња.

Поздрављајући присутне, др Димитријевић истакла је да је за Лесковац велика част што је домаћин једног од најзначајнијих стручних скупова у области археологије, посебно у години када носи титулу Престонице културе Србије.

„Та титула за нас није само признање, већ и обавеза да чувамо, развијамо и представљамо културно наслеђе које овај крај поседује. Лесковац је одувек био место сусрета људи, идеја и различитих културних утицаја, а управо археологија најбоље сведочи о дубини тог наслеђа“, поручила је она.

Нагласила је и да је окупљање водећих стручњака из области археологије, конзервације, музеологије и заштите културног наслеђа прилику за размену знања, нове сарадње и представљање богатог наслеђа. Посебно је подвукла да савремена археологија данас иде у корак са временом, кроз примену технологија, дигитализације и вештачке интелигенције, чиме не само да чува прошлост већ активно учествује у обликовању будућности културе и друштва.

Директор Народног музеја Лесковац Небојша Димитријевић оценио је да је домаћинство овог скупа резултат дугогодишњег рада установа културе на очувању и представљању културно-историјског наслеђа.

„То је резултат вишегодишњег рада свих десет лесковачких установа културе у подизању свести о култури код наших суграђана, прикупљању, чувању, документовању и презентовању богатог културно-историјског наслеђа“, рекао је Димитријевић.

Он је подсетио да Народни музеј Лесковац, као регионални музеј који покрива територију Лесковца и пет општина Јабланичког округа, располаже са седам археолошких збирки и тимом археолога који учествују у истраживањима локалитета попут Царичиног града и Свињаричке чуке. Гостима је представио и актуелне музејске поставке, међу којима су изложба посвећена накиту са некрополе Мала Копашница и изложба „Шакастих гривне“ реализована у сарадњи са Народним музејом Србије, уз позив да током боравка обиђу и значајне археолошке локалитете овог краја.

Председник Српског археолошког друштва др Адам Н. Црнобрња подсетио је да је ово струковно удружење основано још 1883. године и да представља друго најстарије струковно друштво у Србији.

„Пре 20 година, када је скуп одржан у Лесковцу, био сам овде као млади археолог. Данас сам затекао потпуно другачији музеј и град који су у међувремену значајно напредовали“, истакао је Црнобрња.

Он је навео да ће овогодишњи скуп окупити велики број учесника из земље и иностранства, те да је предвиђено чак 95 излагања у оквиру сталних и тематских секција. Према његовим речима, на седници Скупштине Српског археолошког друштва, која ће бити одржана сутра у Лесковцу, биће сумирани резултати рада организације у претходном периоду и разматрани планови за наредне активности.

Годишњи скуп Српског археолошког друштва један је од најзначајнијих научних догађаја у области археологије у Србији, а његово одржавање у Лесковцу представља још једну потврду значаја града на културној и научној мапи земље.