У присуству министра културе Николе Селаковића, градоначелника Лесковца др сци. мед. Горана Цветановића, митрополита и архиепископа нишког Арсенија, бројних градоначелника, председника општина и других званица, синоћ је одржана свечана академија у Лесковачком културном центру, када је наш град званично проглашен Престоницом културе Србије 2026. године.

Једноипочасовни културно-уметнички програм приређен је као први програм у оквиру планираних активности током реализације пројекта „Лесковачки павиљон културе“, а извели су га глумци Народног позоришта Лесковац, женски хор „Старс“, плесни пар школе плеса „Степ“, мушки вокални састав „Либеро“ и камерни квартет „Аморозо“ са солистима.

На самом почетку присутне је поздравио први човек града др сци. мед. Горан Цветановић.

„Пре тачно сто година 1926. године, у време највећег индустријског, друштвеног и културног процвата Лесковца између два светска рата, изграђена је ова зграда, чувена палата Калодерма породице Влајчић. Читав један век сведочи о времену када је Лесковац био по много чему испред свог времена. Као једна од најлепших зграда Лесковца, ова грађевина била је и остала симбол лепоте, богатства,  напредног духа и визионарства нашег народа између два светска рата. Данас, симболично са овог места, почиње обележавање Националне престонице културе за 2026. годину“, рекао је градоначелник Цветановић.

Како је додао, неизмерно је срећан што ће се једног дана неке нове генерације сећати Српског Манчестера, што ће са поносом говорити о овим данима и нашем труду да град буде другачији, бољи и распеванији.

„Вечерас користим прилику да се захвалим министру културе Републике Србије Николи Селаковићу, али и члановима Комисије која је оцењивала квалитет пројеката. Доказаћемо да сте били у праву, јер Лесковац има много тога да покаже. Хвалићемо се нашим хоровима, плесачима, певачима, нашим писцима и музичарима, с поносом наглашавајући да су они рођени и живе у овом граду“, навео је.

Наглашавајући значај ове титуле за све наше суграђане и госте, најавио је да ће чувена слика „Косовка девојка“ аутора Уроша Предића бити изложена у Народном музеју Лесковац, када ће први пут од њеног настајања моћи да се погледа ван Београда.

„Угостићемо Робија Лакатоша, једног од најчувенијих виолиниста света, уз Национални ансамбл Коло ћемо заиграти Лесковачку четворку, а за оне који воле звук бубњева и удараљки свираће Дејв Векл. Љубитељи ликовне уметности уживаће у изложбама Паје Јовановића, Уроша Предића, Цуце Сокић, Тодора Стевановића – академика који је рођен и школовао се у Лесковцу“, набројао је градоначелник Цветановић.

Подсетио је да ће нам титула Националне престонице културе реконструкцијом некадашњег Дома војске донети и нову мултифункционалну концертну дворану, али и адаптирање конференцијске сале и изложбеног простора лесковачког Народног музеја.

„По још нечему ће наш град бити посебан и први. У години када се обележава 150 година ослобођења од Османлијског царства, Лесковац ће бити први и једини град у Србији који ће подићи споменик краљу Милану Обреновићу, ослободиоцу јужних српских крајева. Биће организована и изложба предмета краља Милана I Обреновића“.

Посебна предност Лесковца огледа се у његовој територијалној разуђености и развијеној мрежи културних установа на ширем подручју града, па ће и за мештане бројних лесковачких села бити припремљени пригодни културни садржаји у њиховим срединама, кроз програм „Култура на точковима“.

Да је Лесковац постао огледало целе једне земље казао је током свог обраћања министар Селаковић.

„Лесковац, град неспорно богате прошлости, о којој тако живописно и веродостојно сведочи брдо Хисар, град вредних и поносних људи, правих српских домаћина, то је град који данас сведочи да дубоко укорењен у традицији и снажно окренут ка будућности, има шта да покаже читавој Србији. По важности места на коме се налази, између Егеја и Подунавља, већ је кроз векове био симбол трајања и српске културе. Још у средњем веку, као Дубочица, сведочи о дубоким коренима српског народа на овим просторима. Цар Стефан Душан је 1348. године манастиру Хиландару поклонио село Лесковац, а 1395. године монахиња Евгенија, односно кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком дала је светогорском манастиру Светог Пантелејмона кућу и два човека у граду Лесковцу. Тада је Лесковац први пут поменут као град, град, који је очигледно био у добрим и правим рукама као што је и данас“, објаснио је.

Много касније, као „Српски Манчестер“, Лесковац је постао центар индустрије и трговине, али никада није изгубио своју душу, о чему је сведочио и богат друштвени живот у Лесковцу.

„Са народном читаоницом, која је била претеча данашње Народне библиотеке „Радоје Домановић“, позориштем који је управо Домановић основао, са велики Станиславом Биничким који је био хоровођа првог певачког друштва ,,Бранко“, постао је један од значајних културних средишта у Србији. То је град који је навикао да изнедри јунаке, уметнике и мислиоце, град који уме да сачува своју традицију и да је претвори у темељ савременог и будућег идентитета. Изнедрио је Лесковац и Николу Скобаљића, војводу Ђурђа Бранковића који је 1454. код Бање потукао турску војску, изнедрио је и Илију Петровића Стрељу, једног од истакнутијих Карађорђевих војвода, као и бројне друге личности. И све је то данас сабрано у нашу Престоницу културе, јер је наша култура и херојска и јуначка“, додао је министар Селаковић.

Говорећи о програму, нагласио је да то није само „склоп“, већ израз једне озбиљне, промишљене и одговорне културне политике која разуме да се на културу не гледа као трошак, већ као на темељ развоја.

„Наша Србија је кроз Министарство културе и у сарадњи са Градом Лесковцем показала јасну и недвосмислену посвећеност улагању у културу и Лесковац. Средства у износу од скоро 400 милиона динара, од чега Министарство културе кроз двогодишње суфинансирање издваја око 300 милиона и Град Лесковац нешто више од 100 милиона динара, показатељ су поверења у овај град, у његове људе и у њихову способност да културу претворе у покретач развоја, већ су и показатељ признања Граду Лесковцу за оно што је до сада чинио и што чини на пољу унапређења културе и културног живота“.

Проглашавајући овогодишњу Престоницу културе отвореном, Селаковић је позвао Лесковчане да наш град буде место сусрета, стваралаштва и културе.

„Са уверењем да је Лесковац један од градова који не можемо да препознамо у односу на време од пре 10 и 15 година, захваљујући проживљавању и доживљавању једног новог успеха и обнове, са уверењем да је култура најснажнији темељ нашег народа, нашег идентитета, па самим тим и нашег друштва, проглашавам престоницу културе Србије за 2026. годину отвореном. Живео Лесковац и живела Србија“.