Трибином „16 дана активизма“ Удружење дистрофичара Јабланичког округа отпочело је кампању против насиља над женама, коју спроводе у сарадњи са Центром за социјални рад и организацијом „Жене за мир“.
Према одлуци Скупштине Уједињених нација, та кампања почиње 25. новембра, а у Лесковцу је обележена у присуству жена са инвалидитетом, ученица средњих школа и других, са циљем подизања свести јавности о томе какви све облици насиља постоје и где се жртве могу обратити за помоћ.
Због чињенице да жртве немају храбрости да пријаве насилнике, део трибине били су и психолози.
„Ћутање никада не сме бити одговор. У Србији сваке године десетине жена изгубе живот од руке партнера или члана породице. Иза сваке бројке стоји лице, име, мајка, сестра, пријатељица. Иза сваке тишине стоји страх. Насиље не бира, оно се дешава у градовима и селима, међу богатима и сиромашнима, у породицама које на први поглед изгледају срећно… На нама је да прекинемо тај круг, да престанемо да постављамо питања ‘Зашто није отишла’ и да почнемо да питамо ‘Зашто је он насилник’. На нама је да верујемо жртвама, да их охрабримо, да им покажемо да нису саме“, казала је председница Удружења дистрофичара ЈО Драгана Петровић.
Центру за социјални рад Лесковац, како је речено овом приликом, годишње пристигне око 1.100 пријава насиља, које резултирају изрицањем хитних мера по основу Закона о спречавању насиља у породици.
Том облашћу у овој установи бави се Служба за заштиту деце и младих и Служба за заштиту одраслих и старијих, где и спадају инвалидна лица.
„Неретко дође и до тога да жене и деца које су жртве немају решено стамбено питање или су економски зависне од партнера. У том случају их смештамо у Сигурну кућу. Са њима се континуирано ради на психосоцијалној подршци, оснаживању, јачању родитељских капацитета и потенцијала… У Сигурној кући им је апсолутно осигурана безбедност. Камере су директно повезане са полицијом, тако да су потпуно заштићене“, навела је Далиборка Стевановић, руководилац Прихватилишта за жене и децу жртве насиља у породици.
Говорећи о особама са инвалидитетом, она је истакла да су то углавном старије жене које су тешко покретне. Према њеним речима, за њих је кретање регулисано покретном рампом, а имају и пуну подршку у сваком погледу.
„Ту је најчешће насиље од стране унука или рођака, ретко од стране партнера. Најчешће се те пријаве насиља завршавају тако што нађемо неког од сродника који наставе да брину о њима“.
На смештају у Сигурној кући тренутно се налази 26 особа. Иако се различитим активностима подиже свест о поступању у случају породичног насиља, врло често се долази до такозваних „рецидивирања“.
„Некада је потребно доста времена да жртва схвати да треба да изађе из тог зачараног круга, да прекине то. Врло често се деси да жртва мора да се врати пар пута насилнику како би освестила да то понашање није добро, док не пресече и донесе одлуку. Моја објективна процена је да је мање него раније“, додала је Стевановићева.
Пре почетка програма трибине, присутне је у име Града Лесковца поздравила заменица градоначелника Лесковца др Лидија Димитријевић, поручивши свима да насиље није приватна ствар, већ друштвени проблем који захтева заједничку реакцију – институција, заједнице и сваког појединца.
„Свака пријава, свака статистика и сваки случај насиља представља нечији живот, нечији дом у којем је сигурност замењена страхом. Наш задатак је да тај страх уклонимо и да јасно пошаљемо поруку да насиље није прихватљиво – никада, ни у ком облику“.
Град Лесковац подржава рад установа социјалне заштите и организације цивилног друштва које се баве овом темом.
„Посебно ценимо иницијативе попут данашње, које доприносе ширењу знања, размени искустава и стварању мреже подршке за све жене које се суочавају са насиљем“, образложила је заменица Димитријевић.














