Постоје дани који се не записују само у календар, већ у колективно памћење једног града. 20. октобра Лесковац је био средиште државне пажње – постао је домаћин посебне седнице Владе Републике Србије, симбола поверења и признања које превазилази административне оквире.

Град који је протеклих година градио свој идентитет на раду, уметности и истрајности, тада је награђен титулом Престонице културе Србије за 2026. годину. Та одлука није само част, већ и обавеза – да Лесковац буде светионик културног стваралаштва, место које инспирише и повезује.

Премијер Ђуро Мацут и чланови Владе поручили су да држава мора да се види на сваком кораку и то не само кроз речи, већ и кроз дела. Улагања тешка 400 милиона динара отварају врата новим пројектима – од обнове Дома војске, који ће постати концертна дворана и где ће се образовати ученици Музичке школе „Станислав Бинички“, преко изградње споменика Краљу Милану Обреновићу, адаптације конференцијске и изложбене сале Народног музеја Лесковац, па све до великог броја програма који ће као на длану, до сада разуђени, 2026. године нашим суграђанима бити на дохват руке.

Истог дана, министри су по ресорима обилазили градске установе – Центар за социјални рад, Сигурну кућу, Дом културе Рома, ОШ „Јосиф Костић“, Центар за развој Јабланичког и Пчињског округа и друге. Мацут је, у исто време, заједно са градоначелником Лесковца др сци. мед. Гораном Цветановићем отворио новоизграђени вртић „Весела дружина“, који припада Предшколској установи „Вукица Митровић“.

Тиме је показано да брига о човеку стоји у темељу сваке истинске политике. Деца која су у тај вртић закорачила по први пут симбол су Лесковца који расте – не само по изградњи објеката попут овог, већ и по духу.

Град је 20. октобра изгледао као да се усправио – достојанствено, поносно и са вером да будућност. Поменута седница није била само протокол, већ и је доказ да се Лесковац враћа на мапу као место идеја, стваралаца и људи који умеју да воле, чувају и да улажу свој крај.

„Култура није привилегија већ потреба“ – баш зато ће Лесковац, као културна престоница, бити простор где се традиција и савременост рукују без разлике.

Овај дан памтиће се по речима, али још више по осећају – по дубоком уверењу да је пред нама време обнове, сарадње и поноса. Лесковац је доказао да југ Србије није периферија, већ пулс срца једне земље.

И зато, када се у годинама које долазе будемо присећали, рећи ћемо једноставно:

„Тог дана, Лесковац је постао центар Србије.“