У галерији Лесковачког културног центра синоћ је отворена изложба „Симбол(и) града: ремек дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице“ Поставка обухвата 37 дела
водећих представника српске модерне од Паје Јовановића до Саве Шумановића из Збирке Народног музеја из Смедеревске Паланке. Изложбу ће сви моћи да погледају у наредних месец дана.
Марија Рајковић, члан Градског већа града Лесковца задужена за област кутлуре, обратила се на отварању изложбе, поздравила све у име градоначелника др сци. мед. Горана Цветановића и том приликом казала:
„Наши суграђани навикли су већ да у свом граду могу да погледају врхунске изложбе, концерте, фестивале…. Ова институција приредила је изложбу графика Пабла Пикаса, Салвадора Далија, изложбу слика Милана Коњовића, српских академика… Организују се филмски и музички фестивали који су на мапи културних дешавања Србије уписани као најпрестижнији.
Град Лесковац културу сматра својим брендом и због тога издваја озбиљна финансијска средства како би наше институције културе подржала. Овим, и још јачим темпом наставићемо и у наредном периоду како бисмо у наредном периоду досегли титулу престонице културе.“
Сања Цонић, директор ЛКЦ-а, рекла је:
„Велико задовољство и част је да се у галерији нађе овако значајна изложба. Након Саве Шумановића ево још једне значајне изложбе. Уметности и уметника нема без љубави и оних који их поштују.“
Аутор изложбе је др Стеван Мартиновић, виши кустос – историчар уметности, директор Народног музеја у Смедеревској Паланци, који је и отворио изложбу.
Захвалио се представницима Лесковачког културног центра на гостопримству и професионализму.
„Вечерас имате прилику да видите 37 одабраних радова, као дела збирке српске модерне коју наш музеј чува и баштини, од 190 радова репрезената српске модерне. Рачунали смо на квантитет и квалитет да прикажемо генезу развоја српске уметности почев од самих почетака 20. века па кроз импесионизме, експесионизме, симболизме, реализме и све оне правце који су обележили прве деценије 20. века а показујући на известан начин да је важно уочити и оне мање битне радове који осликавају једну целину, једну црвену нит која је пролазила кроз све те деценије и уобличила српску модерну онако како она данас изгледа и како је изучавамо.
