Синоћ је у Народном позоришту отворен још један 16. по реду Лесковачки интернационални фестивал филмске режије ЛИФФЕ.
Црвеним тепихом продефиловали су градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић и директорка ЛКЦ Сања Цонић, затим глумци, Дара Џокић, Драган Петровић Пеле, Светозар Цветковић, Милена Павловић, Ана Франић, Дарко Бајић, редитељ Милош Радивојевић и други, које је у сали Народног позоришта дочекала вештачка интелигенција са поруком да се филм врати ауторима и публици.
Фестивал је отворен необичним перформансом, монологом вештачке интелигенције (АИ) са једне и човека са друге стране. Циљ перформанса био је да укаже на важност човека и филмског ствараоца као кључне фигуре при настанку филма у времену када је ова уметност изједначена са брзим и лако доступним видео садржајима.
Представљен је програм фестивала који чини више од 50 дугометражних филмова у 5 категорија: главни такмичарски програм, дивљи филм, селекција документарних филмова, филмови ван конкуренције, као и најбољи краткометражни студентски филмови филмских академија региона.
Директорка Лесковачког културног центра Сања Цонић захвалила се присутнима и истакла да је захваљујући ЛИФФЕ фестивалу, Лесковац постао домаћин бројним редитељима, сценаристима, глумцима, продуцентима као и младим студентима.
„Драги Лесковчани чувајмо ЛИФФЕ, будимо поносни он је наш бренд“.
Милош Миша Радивојевић овогодишњи је лауреат награде ,,Живојин Жика Павловић” и ту награду му је званично уручио градоначелник Цветановић који је рекао:
“Овај фестивал из године у годину достиже нове висине. За ових 16 година постојања ЛИФФЕ успева да унапреди квалитет, уведе нове садржаје по којима је препознатљив. Богат такмичарски програм задовољиће укусе наше филмске публике – казао је градоначелник Цветановић искористивши ову прилику да саопшти да је филм о Лесковцу “Било једном у Србији” освоји гранд при на Фестивалу српског филма у Аустралији и да ће исту преузети у наредним данима у Југословенској кинотеци.
Прослављени редитељ Миша Радивојевић истакао је да му ова награда много значи и да представља велику одговорност и подстрек за будуће пројекте. „Жика је мој учитељ храбрости“, рекао је Радивојевић, додајући да ће се трудити да оправда ову престижну награду.
„Био сам овде 1972. године на фестивалу аматерског филма, овде је постојало једно дивно филмско гнездо са сјајним младим људима који су правили игране филмове на 8мм. Донео сам свој други филм 1972. године који се звао Бес. Дакле, Лесковац је моје срећно место! После 50 година добијам од својих пријатеља колега ову значајну, велику награду!“
