wrapper

Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006. године, а усвојен је и на Генералној скупштини Уједињених Нација 2012. године. Симболично је за тај дан изабран 21. дан трећег месеца у години, јер је у основи те болести присутност 3 хромозома, уместо 2, на 21. хромозомском пару.

У 95-97% случајева Даунов синдром није наследна болест и јавља се у свим расама и економским групацијама. У просеку се једно од 1.000 или једно од 1.100 деце рађа са овим синдромом широм света. Према најновијим истраживањима, 20-30% деце са Дауновим синдромом рађају жене старије од 35 година, што не значи да и родитељи млађе животне доби не могу бити под ризиком. Највећи ризик је повезан са трудницама које имају преко 45 година. Медицина је напредовала у овој области, па су сада труднице у могућности да се подвргну пренаталним скрининг процедурама, којима се идентификују оне које су у ризичној групи.

Године 1929. дужина живота особа са Дауновим синдромом износила је 9 година, али данас захваљујући благовременој дијагностици и лечењу природних аномалија њихов животни век је продужен на 50 година и дуже. Степен тешкоће са којима се сусрећу особе са овим синдромом варира, али у сваком случају подразумева интелектуалне потешкоће, кашњење у развоју, утицај на нормалан физички развој, могуће здравствене проблеме и карактеристичан физички изглед. Специфичне физичке одлике детета сa Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, мала уста, широке шаке и прсти са специфичном браздом која се простире испод сва четири прста. Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције и слабије одговарају на подстицаје, али истрајност у њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте. Подршка шире друштвене заједнице неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга.

Свака личност детета је другачија, па је веома важно не стварати стереотипе о особама са Дауновим синдромом. Људи који имају овај синдром теже ка топлој, љубазној, веселој личности, упркос сталним изменама на њиховим лицима. Оно што можемо да урадимо данас како бисмо пружили подршку и љубав особама са Дауновим синдромом је да обујемо дугачке, шарене чарапе које су узете као симбол, јер су сличног облика као хромозоми, као и због тога што их особе са овим синдромом не могу упарити и да слику поделите на својим друштвеним мрежама са ознаком #LotsOfSocks."

Град Лесковац

ГРАД ЛЕСКОВАЦ

  Пана Ђукића 9-11
16 000 Лесковац, Србија
   016/213-213
   This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Видео галерија