На литургију се носи жито, црно вино и свећа.

Жито симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Народно је веровање да је смрт само физичка, а да је душа вечна. Након смрти душа напушта тело и наставља да живи, а како се не би изгубила упућују се молбе Богу – одатле обичај Задушница и изласка на гробље.