Print this page

Вечерас је у хали Партизан у Лесковцу одржана премијера филма „Било једном у Србији“ у којем је главни лик Лесковац и то из времена када је био економско чудо Европе, Српски Манчестер. Ради се о остварењу познатог лесковачког новинара Звонка Шимунеца под редитељском палицом Петра Ристовског, извршног продуцента Мише Могоровића у којем играју најзвучнија имена српског глумишта попут Микија Манојловића, Радована Вујовића, Виктора Савића, Немање Оливерића, Слободе Мићаловић, Теодоре Ристовски и многих других, а занимљиво је да је у филму статирао велики број Лесковчана будући да је снимање од почетка до краја спроведено у граду на Ветерници.

Пре премијере у Свечаној сали града Лесковца одржан је пријем за глумачку екипу и ствараоце филма.

„Лесковац је у периоду између два светска рата од 1918. до 1941. године је био привредни, економски, занатски, трговачки центар са 16 банака. Тада је Централна банка Србије позајмиљивала новац од екониомских банкара јер је сав новац био локални.

Умеће лесковачких предузетника је било надалеко познато, и тај предузетнички дух и привредни процват је од турске касабе, Лесковац начинио модерном и развијеном варошицом“– казао је градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић који је пожелео добродошлицу редитељу, продуценту и глумачкој екипи филма који су приказали енергија и дух Лесковчана из тог времена.

Говорећи о успеху Лесковца у том време, градоначелник Цветановић је рекао да се и данас ради на привредном развоју Лесковца:

„То доказује река људи који свакодневно иду ка фабрикама у индустријским зонама. Доказ је, од децембра претпрошле године, за укупно годину дана, 2041 новозапослени у нашем граду. Евидентан је развој занатских центара, привреде, ресторана, хотела, производње и интересовања за улагање у нашем граду је велико“ – казао је градоначелник и најавио сутрашњу посету председника Републике Србије Лесковцу поводом обиласка компаније Еренли у Зеленој зони.

„Ови прича ће оживети време којег се сећамо са сетом, време златног доба Лесковца, са жељом да сви заједно мењамо садашњост, да би наша деца имала бољу будућност“ – закључио је градоначелник Цветановић.

Идејни творац овог филмског остварења Звонко Шимунец је у свом обраћању истакао:

„Овај филм ће најбоље говорити уместо нас, јер све што смо имали да кажемо, да покажемо, да искреирамо, да пренесемо, то је све дато у филму, поготово данас када смо имали отежавајуће околности због пандемије. Бавити се филмом је ризик, и ко није спреман на ризик не треба да се упушта у овај посао. Када смо дошли код градоначелника да затражимо помоћ наишли смо на велику подршку, било је и сумњичавих, ми смо истрајали, борили смо се, сви људи који седе овде су се суочили са јако тешким условима рада. Прекинули смо снимање, три пута смо прекидали припреме, то је мач над главом редитеља, имам огромну трему пред вечерашњу премијеру, ако је филм о Лесковцу, ако је сниман у Лесковцу, у пределима око града, ако је то први филм који заправо говори о једном граду, наравно уз неке драматуршке линије на којима сам захвалан Петру Ристовском, јер да сам ја режирао, овај филм би био скуп анегдота о Лесковцу које имам у глави, и то вероватно не би било уметничко дело које заслужује да се одмакне даље од неке локалне средине. Мислим да смо добили филм који може да комуницира и са људима који нису баш заљубљени у наш дијалекат, али ће свакако видети филм о једној посвећености, страсти, трансформацији, о људима који су спремни да се жртвују. Имам ужасну трему јер знам да је најтеже да се филм допадне вама, ако се допадне вама допашће се свима. У сваком случају осећам дубоку захвалност не само према градоначелнику него свим људима који су нам свих ових месеци показали жељу, искрену потребу да буду са нама, и мало је рећи хвала тим људима. Желим да се захвалим и двојици људи који нису више са нама, Владимир Антић, наш косценариста изванредан човек, радник, и Ивану Бекјареву који је одиграо своју задњу улогу.“

Петар Ристовски, редитељ овог филма, рекао је:

„Од првог тренутка, још када сам прочитао сценарио, била је једна ствар која ме је привукла и инспирисала, то је управо једна визионарска нота коју носе ти ликови и то је оно због чега сам ја прихватио да радим овај пројекат. Немам трему, мислим да смо направили добар филм, нисмо се трудили никоме да се додворавамо, него смо направили филм из срца, онако како ми мислимо да ова прича треба да изгледа и надам се да ће то публика да препозна. Мислим да ту има много лесковачког духа, много страсти, љубави, покретачке енергије, и ја бих највише волео када би публика, после овог филма, добила мотивацију за живот, то је оно што је мени био циљ.“

Слобода Мићаловић је, одговарајући на питања новинара, казала:

„Мени је било најлакше, јер ја најбоље познајем тај наш менталитет, овде сам уживала, али било ми је бескрајно интересантно да видим управо како моје колеге које долазе из Београда и из осталих делова Србије, како нас доживљавају, и мислим да је филм успео да оживи тај наш дух, по чему смо препознатљиви овде и то како увек дочекамо госте, и мислим да су се добро осећали док су снимали. Сигурна сам да ћете бити веома поносни на град одакле сте потекли или у ком сте рођени, као ја, с поносом ћемо се сећати овог филма и будуће генерације које буду стасавале ће овај филм увек везивати за Лесковац, и сигурна сам да ће југ Србија и цела Србија бити поносна на њега.“

Одговарајући на питање новинара око дијалекта, Виктор Савић је рекао да не би потенцирао разлике између крајева наше земље и закључио да смо сви ми исти народ, да се не разликују Лесковчани и Београђани и казао: “То је све наш дух, ситуације из филма су реалне, оне које се дешавају свима нама.“

Теодора Ристовски је рекла да им је у Лесковцу било угодно, и да би волели да се врате у наш град.

Немања Оливерић је рекао да су се сви у Лесковцу потрудили да су сви домаћини током снимања учинили да се осећају као код куће и да им је било увек пријатно.

Вечерас је речено да ће серија имати осам епизода и да се планира наставак филма.

Image Gallery