wrapper

Споменик Слободе

Поводом педесетогодишњице ослобођења од Турака, подигнут је споменик од добровољних прилога и постављен на Главној пијаци. Фигура војника направљена од бронзе на гранитном постољу, рад је вајара Драгомира Арамбашића и представља ратника са Солунског фронта у пуној ратној опреми,наслоњеног на гранични камен, смиреног и одлучног, али и пуног претње. На споменику су исписане речи "Палим за слободу-захвални Лесковчани". Свечано освећење и откривање споменика олрганизовано је 23. октобра 1927. године. После освећења у цркви, поворка грађана је кренула ка Тргу краља Петра на коме је био споменик. После завршене свечаности, делегација резервних официра и ратника положила је венац на споменик Незнаном јунаку на Хисару.

Споменик незнаном јунаку на Хисару

Споменик је подигнут 1922. године анонимном капетану који је 26. октобра 1915. године погинуо у борбама за Лесковац.

Спомен парк

Меморијални комплекс на источној падини Хисара изграђен је 1971. године по идејном решењу архитекте, Богдана Богдановића.


Кућа Боре Димитријевића - Пиксле

Ова једноспратна зграда у балканском стилу подигнута је у XИX веку. Фасада према улици је са два еркера на конзолама, а према дворишту са затвореном дивананом испред које се налази улаз. У приземном делу, поред предсобља има две собе и подрум. Диванана на спрату је неколико степеница уздигнута од пода ходника. Спрат има три веће и једну мању собу. Кров је интересантан са таласастом стрехом.


Шоп Ђокићева кућа

Шоп-Ђокићева кућа је стара 120 година. То је једноспратна зграда са тремом изнад улаза који се налази изнад диванане. Приземље зграде је скоро без отвора чију половину простора захвата подрум. Спрат ове куће био је добро уређен са таваницом у дуборезу у највећој соби. Зграда је обновљена и дограђена у истом стилу 1980. године.


Хидро електрана Вучје

Хидроелектрана Вучје спада у деривациони тип електрана са водозахватом, водоводном комором, деривационим каналом и цевоводом. Градња електране је почела конструисањем канала 1902-1903. године, који воду доводи изнад електране. Он сам по себи представља куриозитет. Дужине је око 1000 метара, са просечном ширином и дубином 1 метар. Са једне стране је уклесан у стену, а са друге је сазидан потпорни зид. Природна лепота изградњом канала није нарушена, шта више са његових обода пружа се прелеп поглед на водопаде, камене литице и на кањон реке Вучјанке. Већина осталих делова комплекса електране је саграђена током 1903. године. Најстарији далековод у Србији дужине 17 километара је повезивао хидроелектрану и град Лесковац, са којим су власници електране имали уговор о осветљавању.
У години у којој је Хенри Форд основао своју фабрику аутомобила, браћа Рајт остварила први успешан лет у историји човечанства и када се електрична енергија сматрала релативно новим феноменом, кроз бакарне проводнике далековода Вучје-Лесковац 24. децембра 1903. године потекла је прва електрична струја.


Скобаљић град

Скобаљић град се налази на врху стеновитог гребена планине Кукавице на левој обали кањона реке Вучјанке, 18 км од Лесковца. За културно добро проглашен је 1986. године. Град се састоји од Горњег, Доњег града и подграђа које се простире на источној страни. Захвата површину од 2 ха. Најмоћнији бедеми се налазе на западу, а на северу се налази одбрамбени ров. Горњи Град је квадратног облика са око 400 квадрата површине у њему је сачуван моћан културни слој. Две куле су дијагонално постављене. Мања кула се налази поред капије која води у Доњи град а већа - Донжон кула се налази у СЗ делу и њени зидови су очувани до висине приземља. На овом простору пронађени су фрагменти грнчарије из периода ИИИ-И века п.н.е. у слоју рушења зида грађеног од камена повезаног блатом. Слој је датован републиканским денаром из 100. године п.н.е. То су остаци тврђаве из предримског времена. Млађа фаза утврђења потиче из рановизантијског времена из ВИ века . Сачувани су делови бедема грађени од камена и малтера. Овај бедем је оштећен - пресечен бедемом с краја XИВ и прве половине XВ века. Доњи Град са подграђем величине 1400 квадрата се простире источно од Горњег Града и прати конфигурацију терена. На источној страни откривени су остаци куле која је зидана у мешовитој техници од опеке и камена и припада рановизантијском времену.


Царичин град

Код села Прекопчелица, осам километара од Лебана, а тридесет од Лесковца, налази се византијски град који је припадао Јустинијану И. Само налазиште простире се на платоу од 42,000 м2. Град је окружен бедемима и дели се на епископски, средњи и јужни део града. Насеље је било у вези са епископским делом - акропољем (утврђени део града).

У истом делу налази се епископска црква са крстионицом (баптлстеријом) и епископска палата. Епископска црква је тробродна и дуга је око 70 м. У њеном западном делу наиази се базен -цистерна уклесана у камену, повезан са главним водоводом који је пролазио са Петрове горе, удаљене од Царичиног Града око 16 км. Епископску палату и базилику одваја улица са тремовима, која води према источној градској капији и пресеца форум који је кружног облика.

У северотсточном, епископском делу града наилази се базилика са криптом (гробницом). Улица која од форума води на југ оивичена је зградама за становање. У јужном делу града откривена је базилика са трансепторн. Под ове грађевине украшен је мозаиком у девет нијанси боја, а један од капитела стуба носи монограм Јустинијана И.

Ван бедема, у овом делу града, налазе се терме (купатила) повезане са градом преко источне капије у доњем делу града. Улице и трг били су поплочани великим блоковима обрађеног камена, а са стране су имали тремове које су држаии стубови. Испод откопаних улица, као и поред неких грађевина, налазе се остаци канализације. Царичин Град је у ВИ веку био административно-управни и црквени центар византијске области на Балкану.

Зна се да је био већи град и јако војно утврђење, о чему сведочи и систем фортификација, Источно од самог града, преко Царичинске реке, на месту где се данас налазе црква и конак, било је војно утврђење у склопу одбрамбеног система Царичиног Града.
На самој Царичинској реци и данас се налазе остаци водене бране што доказује да су људи још у та стара времена користили водену снагу.


Археолошки локалитет Хисар

Археолошки локалитет Хисар у Лесковцу налази се на крају издужене косе, на међи плодних долина река Јабланице и Ветернице, на надморској висини од 310м. Захваљујући повољном стратегијском положају, с једне стране, и благим падинама усред плодне лесковачке котлине, с друге стране, насељаван је од праисторије па до данас. Откривен је велики број архитектонских и других објеката, мноштво керамичког материјала, новца и велики број археолошких предмета од метала, стакла, кости и камена који документују живот дуг седам миленијума на Хисару- односно у Лесковцу. Остаци најстаријих насеља потичу из средњег и млађег неолита. Хисар је насељаван и током свих периода металног доба: бакарног средњег бронзаног доба и гвозденог доба. Откривани су остаци утврђења из касноантичког доба - IV век н.е. и рановизантијског доба - VI век н.е, као и српског средњег века и турског периода. Поред насеља и утврђења откривени су и делови некропола из рановизантијског доба и српског средњег века - XII-XIII век.

Град Лесковац

ГРАД ЛЕСКОВАЦ

  Пана Ђукића 9-11
16 000 Лесковац, Србија
   016/200-804, 016/200-807
   Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Видео галерија